AKTUELNO

 

“Balkan nadgleda javne finansije” objavljuje:

REZULTATE JAVNOG POZIVA ZA ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA/NEVLADINE ORGANIZACIJE za Srbiju

ZA PODNOŠENJE PREDLOGA PROJEKATA u sklopu projekta Evropske Komisije CIVIL SOCIETY FACILITY AND MEDIA PROGRAMME 2014-2015. Podrška regionalnom tematskom umrežavanju Organizacijama Civilnog Društva – “OCD kao ravnopravni partneri u nadgledanju javnih finansija”.

Zahvaljujemo se svim aplikantima na trudu uloženom prilikom pripremanja projektne dokumentacije.

BMPF objavljuje rezultate javnog poziva za organizacije civilnog društva/nevladinih organizacija za Srbiju.

Za Srbiju, sledećih 6 projekata je odobreno za finansiranje:

No. Ime organizacije Ime projekta Ukupan broj poena
1 Udruženje građana PRODOR Porez na imovinu – transparentniji i pravedniji 88.63
2 Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Transparentno i odgovorno sprovođenje projekata JPP u Srbiji 87.00
3 Romski centar za demokratiju Javne finansije pod lupom medija i NVO 81.63
4 Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA Trans(pare)ntnije – Javne finansije jesu naša stvar 78.50
5 Centar za organizovano demokratsko okruženje (CODE) Mediji za transparentne javne finansije 77,63
6 Medijski centar Beta (MBC) Transparentnost javnih finansija – OCD i mediji na istom zadatku 77.3

 

 

 

 

 

Incijativa “Balkan nadgleda javne finansije” objavljuje:

 

 

JAVNI POZIV ZA PODRŠKU ORGANIZACIJAMA CIVILNOG DRUŠTVA

Rok za dostavljanje prijava:  1. novembar 2018.

 Organizacija Fraktal, u saradnji sa partnerima na projektu “OCD kao ravnopravni partneri u praćenju javnih finansija”, u okviru programa Evropske komisije – CIVIL SOCIETY FACILITY AND MEDIA PROGRAMME 2014-2015, poziva sve organizacije civilnog društva iz Srbije, da podnesu predloge projekata koji su u skladu sa ciljevima poziva, a u fokusu imaju neku od četiri opšte teme javnih finansija: javni dug, javno-privatno partnerstvo, poreska pravda i javna infrastruktura.

 Ciljevi poziva:

  • Osnaživanje organizacija kroz povećanje znanja iz oblasti javnih finansija, monitoring javnih finansija, predlaganje i učešće u procesima kreiranja javnih politika, podizanje svesti javnosti,
  • Unapređenje diskusije sa političkim i drugim relevantnim akterima, komunikacijom i zagovaranjem za bolju odgovornost i transparentnost u oblasti javnih finansija
  • Pružanje podrške medijima da adekvatno informišu javnost o pitanjima ili političkim procesima vezanim za javne finansije
  • Podsticanje stručnjaka da sprovode istraživanja i studije o specifičnim temama za javne finansije
  • Kreiranje platforme za saradnju i umrežavanje između različitih zainteresovanih strana za stvaranje transparentnih i odgovornih procesa i odlučivanja u oblasti javnih finansija.

Minimalna vrednost granta iznosi 4.000 EUR a maksimalna 8.000 EUR . Ukupna raspoloživa sredstava za ovaj konkurs iznose 45.600 EUR.

Donatorki konzorcijum zadržava pravo da ne dodeli sva raspoloživa sredstva, u slučaju da projektni predlozi ne ispunjavaju zadate kriterijume.

Trajanje projekta može biti od 4 do 6 meseci, s tim da period implementacije počinje 01.12.2018, a završava se najkasnije 31.05.2019. Aktivnosti koje su se desile pre predviđenog datuma početka, ne mogu biti finansirane.

Aplikanti podnose svoje prijave na srpskom jeziku. Aplikanti treba da budu formalno registrovani u Srbiji u skladu sa važećim zakonskim propisima.

Smernice za aplikante kao i elektronska verzija aplikaciong paketa nalazi se u produžetku. 

 

Sva pitanja u vezi poziva mogu biti upućena na e-mail adresu BMPF@ngofractal.org sa naznakom “Javni poziv BMPF”, najkasnije do 19. oktobra 2018.

 

Odgovori će biti poslati u roku od 5 radnih dana od dana dobijanja upita i objavljeni na veb stranici www.ngofractal.org.

Kompletirana aplikaciona dokumentacija se podnosi elektornskim putem, na adresu: BMPF@ngofractal.org, sa naznakom: “Aplikacija za BMPF grant“.

 

Svaki aplikant koji svoju projektnu aplikaciju dostavi na vreme, dobiće potvrdu o prijemu. Rok za dostavljanje aplikacija je četvrtak, 1. novembar 2018..
Aplikacije poslate bilo kojim drugim putem, (faksom ili poštom) ili dostavljene na drugu adresu neće biti uzete u razmatranje.

 

Svi aplikanti koji budu aplicirali za projekat na vreme, biće obavešteni o odluci u roku od 24 dana od dana zatvaranja javnog poziva. Rezultati će biti objavljeni na sajtu projekta http://wings-of-hope.ba/balkan-monitoring-public-finance/public-call-for-csos/ngos-in-the-field-of-public-finances, kao i sajtu www.ngofractal.org

Pitanja i odgovori u vezi Konkursa – Srbija:

 

P: Nakon edukacije zaposlenih regionalnog javnog portala o konceptu i pojmovima javnih finansija lokalnih samouprava, kreiramo serijal članaka vezanih za temu konkursa. U tom pogledu, da li bi se novčani iznos uplaćen portalu za pisanje i objavljivanje ovih članaka tretirao kao programski trošak ili kao trošak osoblja?

O: Opisana aktivnost koju planirate da sprovodite ne spada u budžetsku liniju vezanu za ljudske resurse jer njome nije angažovan/a zposleni/a iz vase organizacije, već se tretira kao “programski trošak”. Preporuka je da pomenuti portal vama dostavi fakturu, bez iskazanog PDV-a.

 

P: Prilikom izrade budžeta u dinarima koji kurs RSD – EUR trebamo koristiti?
O: Molimo vas da korstite vrednost kursa za oktobar Evropske komisije (1 RSD = 0.00846 EUR), dostupno na  http://ec.europa.eu/budget/contracts_grants/info_contracts/inforeuro/inforeuro_en.cfm

 

P: Koja procedura se primenjuje prilikom oslobađanja od PDV-a? Imali smo različita iskustva sa ovim procedurama, od precizno razrađenih do toga da su troškovi PDV ili na račun naše organizacije.

O: Za sve usluge/sredstva/radove koji podležu oslobađanju od PDV-a neophodno je pravovremeno pripremiti Zahtev zaoslobađanje i prateću dokumentaciju. Nema raloga da PDV trošak snosi vaša organizacija. Detaljna uputstva dostupna su na ovom linku http://www.cfcu.gov.rs/tag.php?tag=tax

Dodatna pomoć administrativna i/ili logistička biće obezbeđena svim korisnicima grantova od strane Fraktala.

 

P:  U Excell obrascu, koji se koristi za izradu budžeta, automatski se obračunava zbir samo za stavku Vlastiti doprinos (Kolona I). Da li je reč o tehničkoj greški ili ostale stavke ne treba dostavljati zbirno?

O: Izvinjavamo se zbog toga, u pitanju je tehnička greška, molimo vas da primenite sumu u svim kolonama (F-I)

 

P:  Ukoliko predlog projekta bude prihvaćen da li je plaćanje u dinarima ili evrima? Ovo pitanje nam je važno zbog ranijih iskustava.

O: Prenos granta je u dinarima.

 

P: PITANJE SE ODNOSI NA A6 IZJAVU O PODOBNOSTI -UZ ČIJE PRISUSTVO SE POTPISUJE OVA IZJAVA, DA LI JE TO PREDSEDNIK
UPRAVNOG ODBORA,ILI NADZORNOG ILI NEKO SASVIM TREĆI?
O: Izjava o podobnosti treba biti potpisana u prisustvu bilo koje osobe angažovane u organizaciji koja podnosi projektnu aplikaciju.

 

P: Da li projekat čije se aktivnosti realizuju isključivo na lokalnom nivou zadovoljava zahteve konkursa ili je potrebno uključiti više opština/gradova, raditi sa vlastima na nacionalnom nivou i sl.?

O: Poziv ima samo tematska ograničenja. Nivoi (loklani/nacionalni) delovanja i sprovođenja projektnih aktivnosti nisu zadati kriterijumima Poziva. Takođe, na vama je da li ćete projektom obuhvatiti više subjekata.

 

P: Kao dodatna dokumentacija zahteva se i bilans stanja i bilans uspeha koji je sertifikovan od strane ovlašćenog računovođe. Uprošćeno rečeno, to znači da je potreban pečat naše knjigovodstvene agencije na bilansima stanja i uspeha koji su na zvaničnim obrascima?

O:Dodatni pečati nisu potrebni. Dovoljno je da nam dostavite oba dokumenta koja su elektronski podneta i registrovana u APR-u za prethodnu godinu.

 

P: Prema tekstu poziva, poziv za podnošenje predloga se isključivo
fokusira na 4 opšte teme o javnim finansijama kao što su javni dug,
JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO, PORESKA PRAVDA I JAVNA INFRASTRUKTURA. U
nastavku se navodi ipak nova oblast – ŽIVOTNA SREDINA, odnosno da je
cilj podnošenja predloga projekta  jeste doprinos stvaranju
transparentne i odgovorne politike i procesa donošenja odluka u
oblasti javnih finansija POŽELJNO VEZANIH ZA ŽIVOTNU SREDINU.  Kako
se oblast životne sredine ne može staviti baš u svaki kontekst gore
navedene 4 opšte teme, možete li nam bliže pojasniti odnos oblasti,
tema i prioriteta ovog poziva?

O: Tematski okvir Poziva jesu široko postavljene javne finansije kroz četiri pomenute teme. Upravljanje javnim finansijama u domenu životne sredine je dodatna konkretizacija, ali nije nužna, što znači da će aplikacije koje ne uzimaju životnu sredinu u obzir biti jednako razmatrane.

Slede pojašnjenja kako se javne finansije i 4 teme Poziva dovode u vezu sa životnom sredinom:

–    Problemi i implikacije zaduživanja u oblasti životne sredine na javni dug.
–    Transparentnost i odgovornost u odlučivanju i finansiranju projekata javne infrastrukture koji imaju uticaja na životnu sredinu. Skriveni troškovi ovih projekata koji su povezani sa devastiranjem životne sredine.
–    Odlučivanje i transparentnost ugovora javno – privatnih partnerstva u oblasti životne sredine, tj. rešavanju komunalnih usluga poput upravljanja otpadom, prečišćavanje voda i tsl., kao i svih drugih JPP-ova koji imaju impakt na životnu sredinu.
–    Oporezivanje zagađivača i poreska pravda u sektorima koji imaju direktnih uticaja na životnu sredinu (npr. proizvodnja električne energije iz uglja)
–    Budžetiranje životne sredine na svim nivoima.

 

P: Da li pod osobljem podrazumevate koordinatora projekta i sl, a npr istraživača kao nezavinsog eksperta i da li u tom slučaju istraživač ulazi u taj limit od 40%?koje konkretno vrtse troškova definišete kao adminsitrativne? telefon, internet?

O: Koordinator projekta svakako spada u budžetsku liniju – ljudski resursi i njegov/njen honorar/plata ulazi u dozvoljenih 40%.

Ukoliko je za potrebe projekta neophodno angažovati eksternog  eksperta, koji nije zaposlen u organizaciji, taj trošak ne spada u gore pomenutu budžetsku liniju.

 

Javni dug u jugoistočnoj Evropi – Zašto je važno omogućiti učešće javnosti?

 

Podgorica, 19. septembar, 2018. god.

Danas je u Podgorici javnosti predstavljena regionalna studija “Javni dug na zapadnom Balkanu” koja je nastala kao rezultat zajedničkog istraživanja sprovedenog u okviru projekta „OCD kao ravnopravni partneri u nadgledanju javnih finansija Balkana“, a koji je finansijski podržan od strane EU. U isto vreme ovaj doga-đaj je bio povod za razgovor sa predstavnicima Svetske banke, Skupštine Crne Gore, organizacija civilnog društva zapadnog Balkana i istaknutih medija iz regiona, na temu  kako se zajednički boriti protiv neodrživih nivoa javnog duga na zapadnom Balkanu. Sve zemlje regiona imaju rast javnog duga zbog slabe fiskalne discipline i nepostojanja srednjoročnog plana upravljanja, a jedan od pokretača razvoja moglo bi da bude veće podsticanje privatnog umjesto javnog sektora.

Studija pokazuje da je trend porasta javnog duga upalio alarme u vezi sa dugoročnom održivošću javnih finansija, posebno s obzirom na to da je nivo tolerancije duga niži za niže dohodovne ekonomije. Prosečni dug u analiziranim zemljama popeo se sa 25% BDP-a iz 2007. na 51% u 2016.. Kosovo* je jedino uspelo da održi dug niži od svog nivoa pre krize. Sve ostale zemlje (Slovenija, Srbija, BiH, Crna Gora i Makedonija) se bore da vrate svoje fiskalne pozicije na pravi put. Nestabilne javne  finansije i rast javnih dugova predstavljaju pretnju za neke od ovih zemalja. Dakle, pažljivo nadgledanje kretanje duga je neophodno, a pravovremeni odgovor na neodrživi razvoj je od presudnog značaja za očuvanje makroekonomske stabilnosti.

Jedan od autora studije, Andreja Živković iz organizacije “Krila nade” iz Sarajeva je istakao da aktivnosti upravljanja javnim dugom moraju biti pod godišnjom  revizijom eksternih revizora i državne revizije. Na godišnjem nivou neophodno je revidirati upravljačke aktivnosti, izveštaje državne revizije javno objavljivati, a samu reviziju bi trebalo redovno sprovoditi. “Državne revizorske institucije bi trebalo da imaju zakonsku obavezu da informišu i edukuju građane o finansijskim pitanjima i fiskalnim rezultatima vlade i državnih institucija, kao i o radu njih samih“ – zaključio je Živković.

Često javni dug ne služi potrebama građana i ograničava demokratiju u smislu da ne podrazumeva uključivanje građana i NVO u proces donošenja odluka u oblasti javnih finansija i istovremeno se odlikuje niskim nivoom transparentnosti. Ajda Pistotnik iz organizacije EnaBanda (Slovenija), koja je jedan od autora studije, izjavila je da veće učešće građana u poslovima koji ih se direktno tiču, samo je po sebi javna korist i podsticaj je za veću transparentnost i odgovornost u javnim finansijama.

Predstavnica Svetske banke, Sanja Madžarević – Šujste je kazala da je povećanja javnog duga ono od čega boluje ceo region i da državama nedostaje srednjoročni fokus u fiskalnom planiranju.

“Živimo u periodu velike volatilnosti i to se odražava na države zapadnog Balkana gde se stopa rasta prepolovila od 2009. godine” rekla je Madžarević Šujster i napomenula da su sve balkanske zemlje investirale u autoputeve, što su projekti sa dugčnim periodom za povraćaj investicija, zbog čega je javni dug porastao.

Ona je objasnila da male zemlje uvek imaju veće depozite upravo zbog te volatilnosti i nesigurnosti da li će naredne godine imati pristup tržištu i po kojoj kamatnoj stopi.

“Važno je postaviti čvrste institucije koje imaju svoje jasno definisane zadatke. Ministarstvo finansija mora braniti održivost javnih finansija, realno planirati i jačati kontrolu javnih sredstava. Nekoliko je rizika da stabilnost dođe u fokus; tu je trgovinski rat koji je u toku, a na najjačem udaru su Makedonija i Srbija; imamo zaoštravanje monetarnih politika EU, a unutar regije postoji volatilnost u donošenju javnih politika. Stopa nezaposlenosti mladih je skoro duplo niža u odnosu na EU”, istakla je Madžarević Šujster.

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Zagrebu Anto Bajo upozorio je da svaki dug dolazi na naplatu, bilo koja generacija da ga je napravila. On je kao primer naveo dug Kraljevine Jugoslavije koji dospeva na naplatu ove godine.  Prema njegovim rečima, istorija govori da su dugovi pre rata dospevali za 50 godina, a sada je rok dospeća mnogo kraći.  Donosioci odluka često govore dase dug smanjuje jer raste BDP. Ali podaci o nominalnoj vrijednosti pokazuju da se dug ne smanjuje, čak se povećava.

Glavni urednik nedjeljnika NIN, Milan Ćulibrk, rekao je da građani u Srbiji i zemljama regiona ne znaju na koji način se troši njihov novac. “Neshvatljivo je i sa kojom lakoćom prolaze neke tvrdnje i ideje predstavnika vlasti. Prva žrtva svih vlada u Srbiji su bile kapitalne investicije”, kazao je Ćulibrk. On smatra i da je postojanje suficita u budžetu odraz lošeg planiranja. On je poručio da treba više podsticati privatni, a menje javni sektor.

Ćulibrk napominje još i da je u Srbiji tretman za investitore neravnopravan, ali u korist stranih investicija, te da osim pružanja ravnopravne tržišne utakmice, država mora da podstiče potrošnju u privatnom a ne javnom sektoru. “Vlada utisak da jedan čovek i jedna Vlada troše neki novac koji im je pao sa neba. A kada treba da se prave uštede, prva žrtva su kapitalne investicije. To ne bi smelo da se dešava jer bez mera investicija pitanje je kako vratiti dug. Onda se došlo do mera fiskalne konsolidacije i smanjenja penzija koje je kršenje stečenih prava”, naglasio je Ćulibrk.

Mark Perera iz organizacije Eurodad podsjetio je na trendove u svijetu i da je javni dug veliki rizik za države sa malim prihodima, a posebno je kredit za autoput rizičan za javne finansije Crne Gore zbog valutnog rizika.

 

Studiju možete preuzeti preko linka: http://ngofractal.org/wp-content/uploads/2018/10/Public-debt-in-Southeast-Europe-Why-to-enable-public-participation.pdf

 

O projektu:

„OCD kao ravnopravni partneri u praćenju javnih finansija“, projekat je koji finansira EU, a sprovodi ga konzorcijum od 10 OCD, sa ciljem povećanja transparentnosti i odgovornosti politike i donošenja odluka, u oblasti javnih finansije.

Projekat ima za cilj jačanje znanja i organizacionih kapaciteta za praćenje javnih finansija, davanje predloga politika, komunikaciju i zalaganje za bolju odgovornost i transparentnost u javnim finansijama.

Projekat se izričito fokusira na četiri teme: javni dug, javno-privatna partnerstva, poreska pravda i javna infrastruktura.

Partneri na projektu su:

  1. Fondacija Vings of Hope, Bosna i Hercegovina;
  2. Centar za ekologiju i energiju, Bosna i Hercegovina;
  3. Za Zemiata, Bugarska;
  4. BIRN, Balkanska mreža istraživačkog izveštavanja, Kosovo;
  5. Analitica, Udruženje za politička istraživanja, Makedonija;
  6. MANS, Mreža za afirmaciju NVO sektora, Crna Gora;
  7. CEKOR, Centar za ekologiju i održivi razvoj, Srbija;
  8. Fraktal, Srbija;
  9. Fokus, Asocijacija za održivi razvoj, Slovenija;
  10. EnaBanda, Društvo za kulturne i istraživačke aktivnosti, Slovenija

 

 

Povezani medijski sadržaji :
https://www.danas.rs/ekonomija/gradjani-ne-znaju-kako-vlade-trose-njihov-novac/

https://www.vijesti.me/vijesti/ekonomija/18563/sve-drzave-regiona-suocene-sa-problemom-javnog-duga

https://www.bankar.me/2018/09/20/cijeli-region-boluje-od-visokog-javnog-duga/

 

 

Javno privatno partnerstvo (JPP) i koncesije kao model investicija u zaštiti i upravljanju životnom sredinom

09.02.2018.

Beograd

Narodna skuština RS

Partnereske organizacije u Srbji na projektu “OCD kao ravnopravni partneri u nadgledanju javnih finansija na Balkanu” CEKOR i Fraktal su u koorganizaciji sa Nacionalnim konventom o EU u Narodnoj Skipštini Srbije upriličile debatu na temu: Javno privatnog partnerstva i koncesija kao model obezbeđivanja investicija i sprovođenja aktivnosti od opšteg interesa u oblasti zaštite životne sredine i lokalnih komunalnih delatnosti u sklopu priključivanja EU.

Tema javno-privatnog partnerstva (JPP) i koncesija je u ovom trenutku vrlo aktuelna kako je pokazao skup, a polje zaštite životne sredine je oblast koja je od javnog značaja i gde se sasvim sigurno predviđaju mnogi projekti kroz model JPP, naročito u oblastima kao što su tretman otpadnih voda i tretman otpada. Javno privatno partnerstvo (JPP) je model finansiranja koji vlada Srbije razmatra kao jednu od mogućnosti za osiguranje i unapređenje potrebnih usluga ili infrastrukturnih projekata za građane, između ostalog i u sprovođenju mera koje imaju za cilj smanjivanje zagađenja ili povećanja energetske efikasnosti. O planovima Ministarstva životne sredine, učesnike i učesnice sastanka informisao je Filip Abramović, pomoćnik ministra u sektoru za upravljanje otpadom i otpadnim vodama. On je istakao da Srbiji, u nedostatku sopstvenih finansijskih sredstava za potrebne infrastrukturne investicije u oblasti voda i upravljanja otpadom, trebaju privatni partneri koji bi kroz JPP modele mogli da reše decenijski zanemarivane ekološke probleme i dostizanje evropskih standarda.

Međutim, koje su ključne nedoumice oko JPP i stavovi civilnog sektora u regionu govorio je Zvezdan Kalmar (CEKOR), a o učešću privatnog sektora u razvoju javne infrastrukture i radu javnih službi Pera Marković (CEKOR).

Da li su javno privatna partnerstva tako dobar model, i koje su prednosti i mane, a zatim i zamke takvih ugovora bilo je predmet dalje diskusije. Srbija nema mnogih primera za JPP model u oblasti zaštite životne sredine, a ugovor za deponiju u Vinči je konkretan primer i pitanje koje je najviše isticano na skupu. I taj primer je odslikao glavni problem koji javnost ima: transparentnost i detalji ugovaranja javno privatnih partnerstava su problematični, studije opravdanosti ulaska u ove modele se rade ali ne prikazuju javnosti, nedostupnost javnih analitičkih podataka i analiza, mogućnosti korupcije, povlašćene cene, „obećani“ inputi za ove ugovore (broj korisnika javnog saobraćaja, količina otpada koji će se prerađivati i dr.) i čitav niz drugih problema. Dostizanje standarda u oblasti zaštite životne sredine košta, ali država i građani na to ne trebaju da gledaju kao trošak, već kao mogućnost zapošljavanja, i dobrobit po zdravlje ljudi i okolinu u dugoročnom smislu. Zbrinjavanju otpada sa što manje zagađivanja i adekvatnom tretmanu otpadnih voda će svaki građanin Srbije kroz svoje komunalne račune morati doprinositi, i negde već doprinosi, ne zbog EU, nego zbog nas samih. Javno privatna partnerstva možda mogu da budu srećno rešenje, no uz aktivno uključivanje itekako zainteresovane javnosti koja budnim okom prati upravljanje javnim finansijama. Kao jedan od zaključaka je neophodnost daljeg rada na ovoj temi i vezi sa upravljanjem Zelenim Fondom, uključivanje i drugih aktera kao što je Ministarstvo Finansija (bili su pozvani), preplitanje teme sa drugim radnim grupama Konventa i formulisanje preporuka prema donosiocima odluka, te saradnja sa skupštinskim odborima.

Sednici su takođe prisustvovale dve poslanice Gordana Čomić i Nada Lazić, te značajn broj ekoloških i drugih NVO (Transparentnost) i pokreta (Ne davimo Beograd), pojedinaca, kao i predstavnika javnog i privatnog sektora iz oblast otpada.

Događaj omogućen regionalnim projektom “OCD kao jednaki partneri u nadgledanju javnih finansija” podržanim od strane EU koji Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i udruženje Fraktal sprovode u Srbiji, a čije je aktivnosti na ovom skupu predstavila Lidija Kesar iz organizacije  Fraktal.